Postovi

...

Ne mogu da rodim.
Ne mogu da radim.
Ne mogu da umrem.

Frka je kad istrošiš sav banalni humor kome cenu diže samo činjenica da je na sopstveni račun. Veruj mi, tucanje bez kontracepcije, život bez šefa i neprocenjive čari mladosti imaju samo pripovednu vrednost. Upotrebna im je ispod cene peškira za do "jutra posle", od čijeg staža među mojim nogama već izvesno vreme gubi i kompletni tim mog donjeg veša, a kamoli neko ljudskog porekla. Štaviše, kad skapiraš da isti može da se koristi i za istresanje nosa u celonoćnom plakanju, čisto zbog agregatnog stanja i prirode stvari, dođe ti da pljuneš i na sebe, i na svoje telo i na svoj ceo jebeni život.

Ne mo'š ti o tome više s običnim svetom.. Ne možeš ni rođenoj majci da objasniš da to što već imaš jedno, ne umanjuje želju da imaš još jedno, još dvoje, još sto, kolko ti se digne da ih imaš. Niti da to što ne moraš da radiš ne ubija potrebu da koristiš nekome i nečemu na kugli zemaljskoj. Niti da to što želiš da crkneš već jednom, nije nikakav razmažen, licemeran i nezahvalan odnos prema roditeljima, deci, svetu ili bogu, već prosto osećaj kog se ne možeš rešiti, sve i da te u zlato okuju, da ti unajme robove i plate hiljadu vantelesnih oplodnji.

Možeš možda samo još ponekom samozvanom umetniku, što je uvežbao slušanje naplativo u mililitrima, čija će se svaka filozofija svesti na "piši o tome" i koji će bezuslovno do jutra sve zaboraviti i više ga nikad neće zanimati šta ono beše s onim..

A moraš da razgovaraš s ljudima.. To je još jedini način da na kraju svakoga dana zaspiš siguran da si, makar za nekoga, već mrtav.

fjodorova mala, 26. januar 2012 23:57:47 | 4 PLJUNI I ZAPJEVAJ

...

Zima nikad kraća.
Ljudi nikad više.
Mene nikad manje.

Prstima ostavljam trag po zamagljenom prozoru.
Više ne brinem kako izgleda, žurim, čeka me prijatelj.
Sa one strane ionako uvek izgleda naopako.

Trčim nazad po zaboravljen telefon.
Svi smo srećniji kada ga ostavim kod kuće.
Umesto da rimujem izvinjenje o kašnjenju, pokušavam da shvatim:

Za koji kurac se pamte rođendani koji se ne čestitaju?

fjodorova mala, 25. januar 2012 18:03:00 | 4 PLJUNI I ZAPJEVAJ

...

Uspaničila se moderna inteligencija:

Šta ako stvarno internet prestane da nudi besplatne informacije?
Jesmo li dovoljno bogati da nastavimo da plaćamo svoju pamet?
Da li je diskriminatorski ukinuti jednom prosečnom đaku mogućnost da lektiru skine sa Vikipedije, i osuditi ga na čitanje deset knjiga godišnje?
Šta će u sve upućene domaćice pisati po forumima?
Au, šta ako se u biblioteci formira red, i ako neko, ne daj bože, povuče žutu crtu???
Šta je sa pravima čoveka?!!!

Buljim u poslednje napisano i pokušavam da shvatim kako je taj isti čovek dozvolio da se "prava čoveka" i "autorska prava" tako jako sukobe..
Matematički križam prava iz oba pojma i tražim znak koji bih stavila između čoveka i autora..
Ko je koga uništio i koji od njih dvojice isključuje onog drugog?
Kao čovek i autor, treba li da se osećam kao podvojena ličnost?
Ili imam problem?
Možda bih trebala da se zabrinem što mi je, kao čoveku, veoma stalo do autora, i kao autoru - do čoveka?

Pokušavam da zamislim neku pravednu ponuda-potražnja, puta umetnička vrednost - računicu na planu, recimo bloga.
Zabavlja me kolona izbeglica i oblak olakšanja koji ostaje za njima.
Vidim i zahuktalu radnu akciju nekolicine na popravnom.
Vidim i motiv onih koji zaslužuju da im se za trud i talenat plati makar simbolična kopejka, da je probuše, pa nose oko vrata, ako ništa, kao znak raspoznavanja..

Kosmičku pravdu na nivou celog interneta, ipak, ne mogu ni da zamislim.
Iako, i digitalna, i kablovska, prvi mesec sve kanale daju besplatno, pa vam onda ono najbolje, kulturno naplate.
I da vam otkrijem tajnu: taj su recept otkupili od pravh trgovaca..

Mislite o tome.
 

fjodorova mala, 18. januar 2012 18:20:34 | 0 PLJUNI I ZAPJEVAJ

...

Sećam se dana kad je vest o hapšenju Lauševića odjeknula i našom čaršijom. Da li zbog Obilića, ili tog pogleda, ne znam, ali Kosovo je uglavnom bilo na njegovoj strani. Moj dragi kaže da je u Bosni već bilo deljenja po ovom pitanju. Dobro, Bosni su bliži neki drugi filmovi, valja otrpeti 600 godina do istorijske distance..

Elem, pročitah. Neopterećeno. Nije me zanimala književna vrednost dela, zanimao me je lik. Čovek je imao sreću da nestane sa scene pre širenja žute kuge u medijima, a mi, koji ga nismo poznavali lično, imali smo tu nesreću da nas o sudbini i karakteru ovog čoveka obaveštavaju sudski izveštaji iz praistorije i poneki glas njegovih bivših, a mojih sadašnjih kolega, koji bi ga sreli na nekoj predstavi, ili priredbi, tamo, preko bare.

Iz nekog dugogodišnjeg osećaja da je ipak reč o jednom pristojnom čoveku, vrednog hvale i prijateljstva, strahovala sam od lošeg štiva, usiljenih ukrasa, emocija i intervencije sveprisutnih "pomagača" u nastajanju dela poznatih ličnosti. Dogovorila sam se sa sobom da ću istrajati do poslednje strane, zahtevajući pri tom, minimum korektnosti pisca prema čitaocu.

- Biću zadovoljna ako mi ne bude muka, eto.

Nije mi bilo muka. Osetila sam, u više navrata da bih bez nekog velikog razmišljanja, veoma rado pristala da mu odcimerujem tih nekoliko godina. Jeste, da mu nadoknadim jedino zadovoljstvo koje je za tih par devedestih propuštao. Zanima me da li zna koliko mu je, uopše, ljudskosti sačuvala ta nesrećna noć..

Kažu da je knjiga dobra ako nam na makar jedno važno pitanje odgovori. Jebeš ga, oduvek me zanimalo da li mi se Fjodor ovako ponaša i u drugim kućama..

fjodorova mala, 13. januar 2012 10:52:01 | 10 PLJUNI I ZAPJEVAJ